“KEMENJ, TVORNICA KONZERVA I KUHANOG SIRĆETA“
Pogon za proizvodnju sirćeta Davida Kemenja (Kemeny Kraus Dezider)[1] osnovan je 1891. godine. Nakon rata adresa mu je glasila Vojnovićeva ulica 5. Proizvodio je sirće (do 1.500 hl), ali se bavio i konzerviranjem voća i povrća – pasulja, graška, paradajza, paprike, krastavaca.[2] Imao je 29 kaca za vrenje, jedan kotao od 100 l sa pritiskom od 3 atmosfere za sterilizaciju i mašine za zatvaranje flaša i konzervi, koje su pokretala 2 elektromotora od po 1 KS.
Bilo je zaposleno do 10 radnika. Preduzeće je radilo i za stovarište i imalo je obično 5-6 vagona zaliha robe.
Između Sreskog načelstva i Udruženja industrijalaca vođena je prepiska oko zanatskog ili industrijskog karaktera ove firme. Mada je predlog subotičkog Udruženja 1936. godine bio da se uvrsti u industriju – “pošto radi za stovarište u većem obimu, te obavlja veliki promet”, ipak je odlučeno da ne spada u industriju.[3]
Nakon rata je Deziderovom sinu Juliju Kemenju i njegovoj supruzi Ireni (r. Šreger (Schreger) nacionalizovana kuća u Trumbićevoj 2 i oranica na Tompi.[4]
[1] David (Dezider) Kemenj je rođen 1881. godine u Širaku (Mađarska) od oca Kraus Josipa i majke Lederer Nine. IAS, F:57.135/1935. Nije nam poznato kada je izvršio promenu prezimena na Kemenj.
[2] IAS,F:56. 8.46/1937.
[3] IAS, F:56.8.46/1937.
[4] IAS, F:68, XVI 475/1950.
Prošlost Subotice, Szabadka múltja, прошлост Суботице 